CIGLARSTVO

Pise: Mr. Uros Bozanic

cigla “blatara” masinska cigla furuna i nacin pecenja

Najstariji objekti u nasem selu gradjeni su od nabijaca. Od iste zute gline, kojom je bogato nase podneblje, izradjivali su i cigle.

Prvobitno,cigle su se izradjivale rucno,uz pomoc odgovarajucih kalupa. Takve cigle crvencani su nazivali “blatare”. Dimenzija ove cigle bila 30x15x7 cm,a sto je veca od danasnjeg standard.

Vremenom proizvodnja se modernizovsala i poprimila masinski oblik. Crvencanisu ovu ciglu nazivali “masinska cigla” cije su dimenzije 24x12x6 cm. proizvodnja masinskih cigala bila je najintenzivnija u periodu realizacije drzavnog programa za poljoprivrednike,poznatog kao zeleni plan, sedamdesetih godina proslog veka. Vremenom je ovu delatnost nasih seljaka potisnula povoljna ponuda industriskih proizvedenih cigala iz okolnih ciglana.

Mada je vecina crvencana ciglu proizvodila za sopstvene potrebe ipak, bilo je onih koji su to cinili prodaje radi. U tome su nalazili solidan izvor prihoda.

1.peavljenje “blatara”

Ovim poslom su se uglavnom bavili Cigani i banjasi iz Rumunije, a nakon prvog svetskog rata primat u ovom poslu dobijaju cigani iz Kusica. U Crvenoj Crkvi cuveni majstor za izradu cigala je bio Svetozar Toza Tizmenar – “Demulj” (1899-1982) sa zenom Nevenkom, rodj.Nestorov 91912-1985) I Miroslav pribanovic – Rambosek (1924-1970).

Sam process izrade cigle blatare izvodio se na sledeci nacin.

Na pocetku izabralo bi se mesto na kojem bi se iskopala plitka jama, u kojoj bi se kopala zemlja i pripremalo blato,tako sto bi se zemlja kopala asovom, do dubine 70-80 cm, polivala odgovarajucom kolicinom vode,mesala motikom i najzad gazila nogama, kako bi se najsitnije grudvice pretvorile u blato. Tako pripremljeno blato motikom se izbacivalo na poravninu i od korova ociscenu ivicu jame. Tamo se slagala u obliku prizme (slika 1)

Ovako napravljena prizma se poravna rukama, a potom se rukom iz vedra zahvata voda, pljuska po blatu na povrsini prizme i uz pomoc motike uglaca povrsina. Na ovaj nacin se na povrsini prizme stvara “kosuljica”, tanka pokorica, koja odrzava neophodu vlaznost mase. U protivnom ukoliko dodje do isusivanja, dolazi do poteskoca kod rada sa kalupima (masa se tesko odvaja od kalupa).

Za to vreme drugi deo ekipe ciglara radio je na pripremanju “guvna” ili “avlije”, odnosno na uredjivanju povrsine na kojoj ce se cigle redjati i susiti prirodnim putem. “Guvno” je moralo da detaljno bude ocisceno od trave,i da bude poravnato,jer ce u suprotnom cigle biti krive.

Glavni majstor punio bi kalupe sa pripremljenom glinenom masom. Pojedini kalupi imali su urezane inicijale imena i prezimena majstora ciglara,koji su ostavljali svoj zig na cigli. Obicno se radilo sa dva kalupa. Dok bi jedan radnik “formirao” ciglu, tako sto bi kalup posuo peskom, vejacem ili pepelom, zatim rukom zahvatio odredjenu kolicinu pripremljene gline iz prizme, snazno je ubacio u kalup (da bi se masa sabila), poravnao je sa dascicom,drugi bi odnosio prethodno pripremljeni kalup na “guvno”, isterao ciglu iz kalupa,redjajuci je jednu uz druge. Kad se cigle malo prosuse, okrenu se na drugu stranu. Nakon izvesnog vremena cigla se jos jednom okrece i postavlja u bocni polozaj, “na satice”.

A kad sunce i vetar odrade svoj deo posla,cigle se pakuju u “bankete”. Ovaj posao je bio posebno cenjen i nije mogao bilo ko dag a radi. Prvi red cigala postavljao se tako sto su se redjale “na satnice”, paralelno jedne do druge sa medjusobnim rastojanjem “za jedan prst”.Drugi red banketa redjao se poput parketa u sobi, odnosno cigle su se redjale pod pravim uglom. I tako naizmenicno. Na kraju bi se banket pokrio ogrizinom i cekao svoj red za slaganje u furune i pecenje. Obicno su banketi redjani tako da u njima gude 1.000 cigala.

Dobar par radnika mogao bi praviti oko 1.000 ili 1.500 komada,ukoliko se glinena masa spremi ranije.

Za svoj rad, radnici bi se pogadjali sa korisnikom usluge, tako sto bi jedan deo naplatili u novcu a drugi deo u hrani i picu.

2.Kako se pravila masinska cigla

Pre nego sto bi se pristupilo mehanickom formiranju cigala,bilo je potrebo uraditi niz pripremnih radnih operacija.

Cigla bi se pravila u letnjem period. Obicno se sa ovim pocinjalo neposredno nakon sezona kopanja kukuruza, a pre pocetka zetve psenice. Medjutim pravi pocetak bio je ranije, u prethodnoj godini.

S jeseni, kada se svrse poslovi oko zetve kukuruza i setve psenice, pa tokom zime, nakon zimskog oranja, odlazilo se na gliniste (“izlaz”). Prvo prvo bi se markirala povrsina na brdu-glinistu, a zatim bi se pocelo sa kopanjem rupe. Rupa bi se usekla u brdo. Zemlja se izbacivala dalje, izvan rupe, kako bi promrzla tokom zime i na taj nacin bila spremna za izradu cigala. Ovako formirana rupa kasnije je sluzila za pravljenje furune u njoj i slaganje cigala, koje ce se kasnije tu peci.

Velicina rupe odnosno, furune, zavisila je od zeljene kolicine cigle. Proizvodilo se ili 10.000 ili 20.000 cigala po furuni, tako da je dimenzija bila oko 2x4 ili 4x4 m.

A kad se okopaju kukuruzi, skupi se “moba” i krene sa poslom. U zavisnosti od velicine furune, odnosno od planiranog broja cigala “glota” je brojala od dvadeset do trideset ljudi.

Ova ekipa bi obicno do dorucka 2,do rucka 4 i do vecere 4 banketa cigala .Obzirom da svaki banket sadrzi po 1.000 komada cigala, vidi se da se ovde radi o kolicini 10.000 cigala na dan.

Ukoliko se zeleleo proizvesti 20.000 cigala , tad se ujutro sa poslom pocinjalo dva sata ranije,a tokom dana islo se sa ucestaliom izmenom ljudi,na svakom random mestu. Ovo je sasvim izvesno , zahtevalo angazovanje veceg broja radnika.

Sam process odvijao se na sledeci nacin:

Dvojica polivaju zemlju i mesaju je ,dvojica ubacuju zemlju u presu ,(“hrane masinu”), jedan radnik prihvata formiranu ciglu na izlazu iz prese i stavlja je na jednu pripremljenu klupu. Sa te klupe nekoliko rednika, obicno zene i deca, pakuju ciglu u kolica i odnose je do banketa,koje pakuju dvojica ili trojica “majstora”.To su obicno ljudi koji znaju i poslove pravljenja furuna. Obzirom da je tempo rada brz i da je ovaj posao veoma naporan, potrebno je sa vremena ne vreme, izavrsiti zamenu i odmoriti radnike.

Formiranje banketa je isto kao i kod, gore navedene ,rucne proizvodnje cigala .

Obicno se krecom obelezi koliko banket ima cigala u sebi. Formirani banketi se i u ovom slucaju pokrivaju ogrizinom ili slamom i na taj nacin se sprecava da kisa upropasti dosadasnji rad.

Mnogo ljudi , lepo vreme, druzenje, uticali su da se tokom rada razvija srdacna atmosfera. Tu je do izrazaja dolazio duh nasih paora. Posao na ubacivanje zemlje u presu bio je veoma naporan. Bilo je potrebno kontinuirano “hraniti masinu” . Desavalo se da se radnik umori,ako taj umor pokaze da se nasloni na lopatu,kako bi predahnuo,tada bi mu neki saljivdzija dobacio da “doji lopatu”. Moba se uglavnom formirala po principu “ danas ja kod tebe , sutra ti kod mene”,odnosno skipa se stvarala i njen rad se bazirao na uzajamnom pomoci. Ponekad bi neki “gazda” skrtario u hrani i picu . Bilo je slucajeva da mu nekoliko djilkosa pojede svu hranu, tako da je nema za ostalu glotu , pa je jadnik primoran da trci u selo i da donese dodatnu kolicinu hrane, sto je naravno , propraceno dodatnim salama I doskocicama.

U svakom slucaju ljudi su se na mobi okupljali i druzili. Mladji ljudi bili su okosnica tima a stariji bi svojim iskustvom i vestinom doprinosili kvalitetu posla. Rezultat je bio gradjevinski material od kojeg je sazidana vecina seoskih kuca.

I tako u krug . Godinama , s generacije na generaciju, s kolena na koleno,vestina pravljenja cigle u Crvenoj Crkvi se prenosila i negovala. Kako i nebi kada se zna da je i danas vecina seoskih kuca izgradjeno od ovog gradjevinskog materijala.

Jos koja o nasoj cigli

Kvalitet gline,od koje su nasi preci pravili cigle, nije bio besprekoran, iako je bio veoma cenjen u kraju. Glinusa na “Izlazu” odnosno u “Dolicu” ,severno od sela,bila je kvalitetnija nego s juga sela , u “Sinteranji”. Na prvopomenutoj lokaciji glina je sadrzavala krecnjak i “cacak”, kako su ga seljani zvali, dok je na drugoj lokaciji glina bila izmesana sa zemljom crnicom i sa peskom. Uostalom zbog toga se i katasterski ovaj potez naziva “Sprud”.

“Cacak” se na cigli vidi kao bela grudvica. Ovakva bi se cigla bi se lomila, narocito ako bi se pravila kao “suva cigla”, sa malim ucescem vode u procesu proizvodnje ili ukoliko bi se u toku lozenja koristile gume kao ogrevni material. Gume , kojima se furune lozile, davale su novostvorenoj cigli nijansu crne boje. Kod objekata zidanih ovom ciglom dolazilo je do problema priliom malterisanja, jer je ova crna boja izlazila na povrsinu.

Osim toga, primeceno je da lozenje furune gumama izazivali vecu ucestalost pojave “medveda”. Ovaj izraz se koristio kod oznacavanja jedne pojave, koja se desavala u procesu pecenja cigle. Naime, usred neadekvatnog, naglog i preteranog lozenja furune,cigle smestene u njoj bi se etopile u jednu veoma tvrdu masu.

Ove gromade nazivale se “medvedom”. Stvarale su se cesto iznad lozista na “zubima” i bile su indicator umesnosti i vestine proizvodjaca cigala. Naravno sa ekonomskog stanovista predstavljale su stetu i bile su Nerada pojava. Ipak, “medvedi” su se u gradjevinarstvu koristili na taj nacin sto su se ubacivali u temelje kuca koje su se gradile.

Koliki je obim proizvodnje cigle, tokom vekova,bio u nasem selu,moze se videti i danas na glinistima severno i juzno od sela. Na “Izlazu”,ispod Jagodare , glinovito je brdo naprosto, u znatnoj meri useceno. Tu je eksploatacija bila u znatnoj meri nego u “Sinteranji” , gde se takodje mogu videti jame koje su nastale pravljenjem cigle. Na zalost na tim lokacijama je danas prizor poprilicno zalostan, obzirom das u formirane divlje deponije.

U svakom slucaju, potrudili smo mse da nasim citaocima predocimo i pojasnimo tradicionalno ciglarstvo naseg sela. U prethodnim brojevima seoskog lista, mogli ste da procitate o proizvodlji cigle u Stelcerovoj ciglani, koja se nalazila nedaleko od naseg sela, sto pokazuje da nas atar poseduje potencijal za ovu delatnost.

Pojavom industriske proizvodnje cigle, tradicionalno ciglarstvo naseg sela je potisnuto, ali “Dolic” je tu dag a sacuva od zaborava.

NEOBICNE POJAVE NA NASEM NEBU

1. I BI “ZATAMNENIJE I POMRACENIJE”

- 24. jul 1739. “Vo 5 casa poludne bist pomracenije ili zatamnenije

slnca nemalo je i jedan cas tako derzase”.

- 24. februar 1775. “Bist krug Solncu 2 cislo nedeljnoje 2-gi den Vtornik 9-ti”.

- 08. maj 1806. “Dugu oko sunca videli smo”.

- 12. aprila 1838. sunce je pruzalo neobican prizor: “Kad se pojavilo u

punom 0kruznom obliku izgledalo je kao da ima oci, stvarno je licelo na

ljudsko lice, srdit rumen pogled okrenulo je prema nama, na kraju se

uvilo u oblak... kasnije u toku dana, sijalo je svojim uobicajenim licem”,

belezi letopisac.

- 15. marta 1839. “bilo je delimicno pomracenje sunca”.

- 26. jun 1842. “Bist pomracenije solnca u 7 sati utrom celo se pomraci”.

- 20. jul 1851. “Bilo je veliko

pomracenje sunca, koje se i kod nas videlo”.

- 05. maj 1882. “u sest sati ujutru pomracilo se sunce i trajalo je do deset sati pre podne”.

2. ZVEZDE “BRADATE” I “REPATE”

- 04. januar 1744. “Javila se zvezda repata na zapadu i na toi strani

javljala se do meseca februara. I u mesecu februaru javila se na istoku sa

zarjem, i tako javljala se do februara

20-go dnja”. O istoj pojavi drugi hronicar belezi: “I togo fevruara

15-go dni pogibe zvezda na zapade I javi se na vastoce i sluzi

7 dnej s onim s v j e t i l o m kako i na z a p a d e v e l i k i m sijanijem”.

- Oktobar 1807. “Zvezda repata se pojavi na nebu”.

- 16. Januar 1809. “Oko 9 sati uvece i sledecih nekoliko dana

videli smo nepoznato nebesko telo sa gorucim repom”.

- 22. jun 1819. “Vidjena bist kvostnaja planeta (zvezda) od severozapadne

strane v’ vecer. Taj kvost upram goru ukazan bist”.

- 19. jun 1874. “Vecera prva uvidi se zvezda. 20. junija cetvrtak u vece video

samo zvezdu bradatu k’ severu sjajnost to est glavom, a bradom k’ jugu t.e.

Carigradu. To je osobiti znak, dalje sto Bog da. 21. petak tako|er isto, ali

jutrom veca. 22. subota isto ali oko dva sata ujutru okrenula se glavom k’ vostoku

a bradom k’ zapadu. 23. Nedelja isto tako 24, 25, 26, 27, 28, 29 kisa bi i

docnije noci po polnoci videla se veca i svetlija i cele sedmice do

Petrovdana i do 30. junija veca I svetlija. 1. julija ponedeljak ukaza se

zvezda i ovog meseca vecerom. 2. tako|e ukaza se s vecera. 3. sreda ukaza se zvezda

k’ severu zdravo snisko glavom obicno a bradom k’ jugu t.e. Carigradu.

A cetvrtak vecera vecma k’ severu odlazi i prestaje”. Jedan, pak, drugi

letopisac o tome belezi: “Te iste godine (1874) pokazala se jedna repata

zvezda koja je na stranu od Temisvara bila s repom gore, a pred zoru je ovako

stajala i trajala je do 3. julija. Al’ na Petrovdan je tako svetla bila da je

svaka stara baka videti mogla, premda je ispocetka sasvim tavna bila” (Ova

kometa poznata je u astronomiji kao kometa “Koya”).

- 17. jun 1881. “Ujutru u tri sata ukazala se repata zvezda od severne

strane i to vise ka istoku. U pocetku je ovako izgledala (prilozen crte`).

cetiri jutra je zdravo sjajna bila a posle dve nedelje sve tavnija bila i

nestala je” (Ova kometa dobila je naziv Velika kometa i videla se samo

ovom prilikom).

- 20. oktobar 1882. “Pojavila se repata zvezda i to tako sjajna da je zacudo bilo

to jutro u 3 sata od strane od kud zimi Sunce izlazi i uvek je sa repom gore

izlazila i trajala je do 15. novembra. Posle tog, 16. do 19. novembra nije se

videla cak do 20. ujutru u 2 sata tako je svetla bila da je kao mesec svetlela, a rep

je tako u vis otisao da je cak pola neba zavatio. Posle je vise nismo videli”

(Ova kometa poznata je u astronomiji kao Velika septembarska kometa).

3. “ZNAMENIJE VELIKA NA NEBESI”

- 12. januar 1779. “Bist zanamenije veliko na nebesi, tri slnca (sunca),

jedne veliko sjajno, a druga dva manja. U jednoga krst veliki preko srede, i

to rano ujutru, u devet sati”.

- 23. mart 1801. “U tri sata posle podne na nebu se videla tri Sunca. Ovo

se ponovilo i 30. aprila” iste godine.

- 25. decembar 1840. “Na horizontu se pojavio ogroman zelenocrven

fenomen. Bio je vidljiv izme|u sest i sedam sati, svi su bili obuzeti

divljenjem”. Narod je ovu pojavu “objasnjavao na razlicite nacine”.

4. POLARNA SVETLOST “ZA UDIVLENIJE”

- 5/17. novembar 1835. “Polarna svetlost ot najznameniti pojavlenija

severne svetlosti videh i az gresnima moima ocima koja je i visekratno ot

posle 7 casova noci bivajuci trajala i dalje do 3-teg sata ujutra jakodje

ognjenij stolp k severu ot neba do zemlje na arizontu videlasja trajuce

za polu minuta i tako izceznula i polagko jest”.

- 13. decembar 1840 “U 6 sati uvece takvo je predskazanije bilo preko neba koje stari

propovedaju da je pre 30 godina

bilo. Da je svetu za udivlenije b i l o ” .

Najverovatnije da se i ovde radi o polarnoj svetlosti, koja se povremeno mogla videti i u ovim

krajevima, ili, pak, o kakvoj kometi.

5. NLO “VELICINE POSUDE”

- 31. Oktobar 1818. “Oko 9 sati uvece neka svetlost, tacnije svetlec a nebeska

pojava ukazala se na nebu. Bila je velicine posude.

Poput munje je zasjala i osvetlija celu okolinu”.

- 18. februara 1825. oko 21,30 pojavilo se “jedno nebesko telo nalik na zvezdu”. Recena pojava bese “toliko

sjajna da smo mislili da je negde buknuo pozar”, stoji u jednom hronografu.

- 11. januara 1838. u popodnevnim

casovima (16,00) na nebu su “sijale cudnovate, retke i veoma lepim bojama, blistave pojave”.

6. KUGLASTA MUNJA

- 20. decembar 1840. “Kao i na badnje vece, u pola sedam primecena je jedna nebeska pojava, koja je nalikovala

na munju, koja se sasvim blizu tla vukla, i zavrsila sa grmljavinom koja  je trajala jednu i po minutu i okoncala

jednim praskom”. Pretpostavlja se da je ovde rec o tzv. kuglastoj munji, retkoj

prirodnoj pojavi, koja jos uvek nema adekvatno naucno objasnjenje.

7. “SMAK SVETA” NIJE SE ZBIO!

“Prosao je 13 juni 1857. koji su mnoge neznalice napeto iscekivale.

Tako|e nestao je postepeno i glupavi strah zbog moguceg sudara nase planete sa velikom kometom Donati”. Da je

do sudara, ipak, doslo, to bi po oceni, onovremenih, strucnjaka bilo ravno “smaku sveta”, zakljucuje svoju kolumnu

Ozren M. Radosavljevic

MOŽDA NISTE ZNALI

U takozvanom “poslednjem ”austro-turskom ratu (1788)Crvenoj Crkvi Turci su spalili jedanaest graničarskih kuća,kao i neke druge objekte.Većnaredne 1789.godine marljivi meštani su obnovili uništene objekte.

•••

Prema jednoj statistici selo Crvena Crkva je 1823.godine imalo ukupno duša 774 (muških 388,ženskih 386),bračnih parova 167,udovaca 21, udovica 36,muškaraca iznad 15 godina starosti 64,devojaka starijih od 15 godina 36.Rečene godine selu je umrlo 43, a rodilo se 30 novih meštana.

•••

Na sednici Crkvenog odbora od 27. februara 1883.godine Crvenocrkvani su doneli odluku da uplate pet forinti “Fond za prenos kostiju ”Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo (Fruška Gora).

•••

Učitelj Kosta Jezdimirović(1860-1933)pokrenuo je u Crvenoj Crkvi 1884.godine zanimljivu praktičnu biblioteku pod naslovom “Zbirka korisnih beležaka ”.Svetlo dana ugledala je samo prva sveska od četrnaest planiranih.

•••

“život je borba a smrt pobeda ” glasi epitaf na nadgrobnom spomeniku crvenačkog čitelja, nacionaliste,publiciste i hroničara Svetozara Savkovića zvanog “Toza Firer ”(1862-1938),a koji se nalazi na srpskom groblju u Beloj Crkvi.

•••

Fabrika cigle i crepa kraj Crvene Crkve,vlasništvo Ignjata Soldana i Naslednika,proizvodila je,početkom tridesetih godina XX veka, 7000.000 komada cigle (opeke)i 320.000 komada crepa raznih modela godišnje.

•••

Kao članovi Matice srpske Crvenoj Crkvi pominju se 1945.godine ovi meštani:AndrejićObrad, AndrejićSvetislav,Đurđev živa, KrotićJovan i PaunovićMiodrag.